'

Израда библиографија цитираности научних радова - jедна специфична услуга Универзитетске библиотеке"Светозар Марковић" у Београду

Понравилась презентация – покажи это...





Слайд 0

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд др Стела Филипи-Матутиновић, Оја Кринуловић, Александра Поповић, мр Сања Антонић, Дејана Каваја-Станишић, мр Драгана Столић Израда библиографија цитираности научних радова - jедна специфична услуга Универзитетске библиотеке"Светозар Марковић" у Београду


Слайд 1

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд Цитираност У научном раду је стандардна пракса позивање на резултате претходника и навођење тачних података о томе где и када су ти резултати објављени. Цитираност је одраз уважавања и коришћења резултата неког истраживања у даљем развоју науке, те је у том смислу и индикатор вредности и значаја тих објављених резултата.


Слайд 2

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд Предности и мане коришћења цитатних индекса Данас постоји довољно релевантних извора података о цитираности научне литературе, из којих се могу добити конзистентни и проверљиви подаци. Недостаје свест да су то сирови подаци, који се могу користити за поређења само у границама појединих научних области.


Слайд 3

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд Базе података као извор информација о цитираности Комерцијалне базе доступне у Србији Web of Science (ISI Thompson) Scopus (Elsevier) Базе са отвореним приступом: Google Scholar (Google)


Слайд 4

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд Web of Science, Scopus Web of Science покрива између 10 и 12% научних часописа, који се сматра светским врхом, према мишљењу самих научника који цитирају те часописе. Покривеност је знатно боља у природним и техничким наукама које су по свом карактеру међународне, него у дисциплинама које су везане за локалну средину. Чине га: Science Citation Index Expanded са 6.650 часописа из природних наука, медицине и технике, и покрива период од 1900. до данас, у Србији од 1945. Social Science Citation Index са 1.950 часописа из друштвених наука, покрива период од 1956. до данас, у Србији од 1956. Arts and Humanities Citation Index са 1.160 часописа, покрива период од 1975. до данас, у Србији од 1975. Journal Citation Reports, једина база података о цитираности часописа. Scopus постоји од 2006. Обухвата претраживе библиографске референце  и апстракте из чланака од 1966. године и цитиране референце од 1996. године.


Слайд 5

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд Структура по научним областима WOS


Слайд 6

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд Структура по научним областима Scopus


Слайд 7

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд Scopus и Web of Science На слици преузетој из презентације професора информационих наука Петера Јача јасно се види разлика у опсегу ове две комерцијалне базе података. Без обзира на то што је број записа у бази Scopus до данас достигао број записа у Web of Science, покривеност цитиране литературе је више него двоструко већа у Web of Science.


Слайд 8

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд Google Scholar Google Scholar је бесплатно доступан претраживач интернета који пописује све изворе присутне на интернету и успоставља везе између њих, између осталог и преко цитиране литературе. Није објављено које часописе и остале публикације покрива, зна се само да покрива све које су у отвореном приступу бар до нивоа апстракта. Користи Google-ов софтвер за претраживање и рангирање резултата.


Слайд 9

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд Библиографије цитираности научника у Србији Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» и Библиотека Матице српске су једине две референтне институције у Србији које се баве израдом библиографија цитираних радова према бази података Science Citation Index odnosno ISI Web of Science (WOS) а које финансира и признаје Министарство науке Србије. Ова специфична библиотечка услуга подразумева велику одговорност библиотекара. Прецизност претраживања је од изузетног значаја за академско особље и истраживаче у нашој земљи, јер на основу наших резултата добијају звања, пројекте, постају чланови различитих еминентних асоцијација као што је Српска академија наука и уметности итд.


Слайд 10

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд Претраживање цитираности у Универзитетској библиотеци Израда библиографија цитираних радова у Србији започета је прво у Одељењу информација Универзитетске библиотеке 1980. Претраживање се ради тако што се сваки рад из библиографије аутора посебно претражује и то према првом аутору рада. У почетку је то био повремени посао, а данас је, уз рад на едукацији, прерастао у једну од главних активности Одељења. Већина захтева се прима електронски, преко www.unilib.bg.ac.yu. Пошто је цитираност радова и часописа у којима су радови објављени (импакт фактор) постала званични критеријум за вредновање научног рада у Србији, тако ће бити и у будуће.


Слайд 11

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд Резултати претраживања цитираности у Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић» 2003-2007. 1000 аутора - 70.737 цитата


Слайд 12

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд Курсеви у Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић» У Универзитетској библиотеци “Светозар Марковић” је 2005. године одржан низ курсева на тему цитираности, претраживања цитираности и цитатних база. Курсевима је присуствовало 120 библиотекара високошколских библиотека из целе Србије. У 2008. смо започели са два везана курса о цитираности: “Евалуација научног рада, цитираност и Impact factor часописа” и “Цитатне базе података (Web of Science, Scopus и Google Scholar)”. До сада је одржано 9 курсева са 93 полазникa. Исте курсеве одржаћемо и у Нишу и Крагујевцу, а у Новом Саду исте курсеве ће држати библиотекари Рефералног центра Библиотеке Матице српске.


Слайд 13

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд Хвала на пажњи!


×

HTML:





Ссылка: