'

Глобализација у међународним односима

Понравилась презентация – покажи это...





Слайд 0

Глобализација у међународним односима I Порекло појма глобализација II Значење појма глобализација III Међузависност и глобализација- појмовно разграничење IV Димензије глобализације V Историјат глобализације VI Литература


Слайд 1

I Порекло појма “глобализација”


Слайд 2

“Термин глобализација се први пут појавио у једној одредници у речнику енглеског језика 1961. године” (Dirk Messner) “У енглеском језику се придев “global” користи да означи “цео свет” од краја XIX века (пре тога реч је углавном означавала сферу (spherical). Термин “globalize” и “globalism” били су уведени у употребу у мало познатој књизи Рајсера и Дејвиса из 1944. Именица “глобализација” први пут је ушла у речник 1961. године- Webster’ s Third New International Dictionary of the English Language (Jaan Aart Scholte)


Слайд 3

Globus- реч је латинског порекла “Global”- оно што покрива или утиче на цео свет (Oxford Advanced Learner’s Dictionary) Глобално као супротност локалном, националном, регионалном Глобализација као “УСВЕТЊАВАЊЕ”


Слайд 4

II Значење појма “глобализација”


Слайд 5

Постоји огроман број дефиниција овог појма. Што је још горе, термин је веома непрецизан и може се врло лако идеологизирати. Ово су неке од, по нама, најважнијих дефиниција овог појма:


Слайд 6

“Глобализација је ПРОЦЕС помоћу кога односи између актера у међународним односима који су државоцентрични по својим особинама, бивају ослабљени у односу на структуре односа између различитих актера који делују у контексту који је истински глобалан пре него само међународни.” (Penguin Dictionary of International Relations)


Слайд 7

“Глобализација је уклањање препрека слободној трговини и блиској интеграцији националних економија.” (Joseph Stiglitz) “Глобализација је ширење капитализма слободног тржишта практично на све земље света.” (Thomas L. Friedman)


Слайд 8

“Под глобализацијом једноставно подразумевамо ПРОЦЕС увећања интерконекција између друштава тако да догађаји из једног дела света све више и више имају утицаја на народе и друштва далеко одатле.” (Steve Smith and John Baylis)


Слайд 9

“Глобализација је ПРОЦЕС који од света прави једно јединствено место... Најшире гледано може се разликовати најмање 5 општих употреба термина глобализација: 1) ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КАО ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАЦИЈА- подразумева интензивирање прекодржавних интеракција и међузависности између друштава 2) ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КАО УНИВЕРЗАЛИЗАЦИЈА- подразумева слабљење и уклањање контроле над тржиштима 3) ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КАО УНИВЕРЗАЛИЗАЦИЈА- подразумева ширење одређених вредности широм света 4) ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КАО ВЕСТЕРНИЗАЦИЈА- подразумева превласт Запада и особито САД-а (американизација) у светским пословима 5) ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КАО ДЕТЕРИТОРИЈАЛИЗАЦИЈА- подразумева претпоставку да географија и простор уопште губе на значају у светској поолитици (Jaan Aart Scholte)


Слайд 10

“Најшире говорећи, глобаизација значи скупљање растојања на нивоу света кроз појаву и подебљавање мрежа спајаља- околинских, друштвених, као и економских... МИ ЖИВИМО У ДЕЛИМИЧНО ГЛОБАЛИЗОВАНОМ СВЕТУ.” (Robert O. Keohane)


Слайд 11

“Глобализација није само ствар економске моде, и она није само неки пролазни тренд. То је један МЕЂУНАРОДНИ СИСТЕМ- доминантни међународни систем који је заменио систем хладног рата после пада Берлинског зида... Ми смо сада у новом међународном систему глобализације.” (Thomas L. Friedman)


Слайд 12

“Шта је глобализација? Кратак одговор би био да је глобализација интеграција свега са свим другим. Комплетнија дефиниција је да је глобализација интерграција тржишта, финансија и технологије на начин који скупља свет од величине “средње” до величине “мало.” Глобализација омогућава савком од нас, без обзира где живимо, да досегне свет ДАЉЕ, БРЖЕ, ДУБЉЕ И ЈЕФТИНИЈЕ него икада пре и допушта свету да до сваког од нас допре ДАЉЕ, БРЖЕ, ДУБЉЕ И ЈЕФТИНИЈЕ него икада раније.” (Thomas L. Friedman)


Слайд 13

“Глобализација- дефинисана као СВЕТСКА (WORLDWIDE) МРЕЖА МЕЂУЗАВИСНОСТИ- не подразумева универзалност... У ствари, глобализацију прати растући јаз између богатих и сиромашних. Она не подразумева ни хомогенизацију ни правичност.” (Joseph S. Nye, Jr.)


Слайд 14

III Међузависност и глобализација- појмовно разграничење


Слайд 15

Међузависност VS. глобализам Међузависност се односи на прилике (услове), на СТАЊЕ послова и ствари Међузависност упућује на ситуације које карактерише узајамна зависност између земаља или између различитих актера у различитим земљама Глобализам је СТАЊЕ света које укључује мрежу међузависности на мултиконтиненталним растојањима... Дакле, глобализам је врста међузависности али са два специфична обележје. Прво, глобализам се односи на мреже веза између актера (вишеструки не појединачни спојеви- ек. Или војна међузависност, а глобализам је шири); друго, да би се нека мрежа односа међу актерима сматрала “глобалном”, она мора да укључује међуконтинентална растојања између њих, а не регионалне мреже. (Велика Британија и Аустралија- глобализам, САД и канада- међузависност) - (Joseph S. Nye, Jr.)


Слайд 16

Глобализам и глобализација Међузависност- СТАЊЕ; глобализам- СТАЊЕ, глобализација- ПРОЦЕС Глобализација подразумева да се нешто увећава, да нешто постаје веће од нечег претходног Глобализам је феномен са старим коренима а глобализација је ПРОЦЕС увећања глобализма сада и у прошлости Глобализација је процес којим глобализам постаје ГУШЋИ- (Thin and Thick globalization) Глобализација и деглобализација (Joseph S. Nye, Jr.)


Слайд 17

IV Димензије глобализације


Слайд 18

“Глобализација има бројне димензије, иако веома често, економисти пишу да су глобализација и светска економија једно и исто. Али други облици глобализације такође имају значајан утицај на наш свакодневни живот.” (Joseph S. Nye, Jr.)


Слайд 19

Постоје следеће димензије глобализације: Околинска глобализација (environment) Војна глобализација (military) Друштвена (social) глобализација Економска глобализација (economy)


Слайд 20

ОКОЛИНСКА ГЛОБАЛИЗАЦИЈА Најстарији и наприсутнији облик глобализације Она подразумева транспорт различитих материја на великим раздаљинама, који утуичу на људско здравље и балгостање (различите епидемије- богиње, куга, сида; ширење флоре и фауне широм света; климатске промене; озонска рупа)


Слайд 21

Војна глобализација “Она се састоји од мрежа међузависности у којима је присутна сила или претња употребом силе” Рат као најбољи пример- Хладни рат особито Тероризам и хуманитарне интервенције као модерни облици


Слайд 22

Друштвена глобализација “Друштвена глобализација је ширење људи, култура, представа и идеја” Ширење људи- нпр. Миграције Ширеље идеја- нпр. Религије Политичка глобализација је врста друштвене глобализације. Она подразумева ширење уставних аранжмана, рецимо увећање броја демократија у свету и развој међународнох правила и институција Ширење културе- (у различито време различите културе се шириле)


Слайд 23

Економска глобализација Она подразумева кретање добара, услуга , капитала као и информација које прате тржишну размену и то на дугим растојањима (Long- distance) Финансијска тржишта као пример Ширење капитализма слободног тржишта такође (Joseph S. Nye, Jr.)


Слайд 24

V Историјат глобализације


Слайд 25

Три велике ере глобализације Глобализација 1. 0 (Прва велика ера глобализације) Глобализација 2. 0 (Друга велика ера глобализације) Глобализација 3. 0 (Трећа велика ера глобализације) (Thomas L. Friedman)


Слайд 26

Глобализација 1. 0 Трајала је од касних 1800- их до Првог светског рата (1866- постављање трансатлантског кабла) Била је заснована на палим ценама транспорта (појава пароброда и железнице, мотора са унутрашњим сагоревањем, електричне енергије) Глобализација 1. 0 је скупила свет од величине “велико” до величине “средње”


Слайд 27

Глобализација 2. 0 Трајала је од 1980- их до 2000, године Била је заснована на палим ценама телекомуникација и персоналним рачунарима (PC- Computer) Глобализација 2. 0 је скупила свет од величине “средње” до величине “мало”


Слайд 28

Глобализација 3. 0 Сада је присутна Проузроковале су је три силе- масовна инсталација подводних и подземних оптичких каблова, ширење употребе PC- рачунара широм света и конвергенција разних софтверских апликација (global work- flow platforms) Глобализација 3. 0 је скупила свет од величине “мало” до величине “сићушно” (tiny) (Thomas L. Friedman)


Слайд 29

Две велике ере глобализације: Глобализација пре Првог светског рата- Велика британија као хегемон Глобализација данас- Сједињене Америчке Државе као хегемон (Niall Ferguson)


Слайд 30

Свеприсутност глобализације- Joseph S. Nye, Jr. Различите димензије глобализације могу се кретати у супротним смеровима (од ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ- повећавање глобализма ка ДЕГЛОБАЛИЗАЦИЈИ- смањење глобализма) у исто време


Слайд 31

На пример, раздобље од 1914. до 1945. карактерише економска деглобализација, али и војна, социјална и околинска глобализација (Joseph S. Nye, Jr.)


Слайд 32

Шта је ново у глобализацији XXI века Данашња глобализација је гушћа “thicker” и бржа “quicker” – FARTHER, FASTER, DEEPER AND CHEAPER Глобализација данас је комплекснија него икада пре Ниске цене транспорта и комуникација као и технолошки напредак се налазе у срцу савремен глобализације


Слайд 33

Литература: Joseph S. Nye, Jr., Understanding International Conflicts, Addisson Wesley Longman, New York, 2003, Fourth Edition Joseph S. Nye, Robert O. Keohane, Globalization! What’s New, What’s Not and So What?, Foreign Policy, Issue 118, Spring 2000, pp. 104- 119. Joseph S. Nye, Jr., Paradox of American Power, Oxford University Press, New York, 2002 Robert O. Keohane, Governance in Partially globalized World, in, David Held and Anthony Mcgrew, (Eds.), Governing Globalization- Power, Authority and Global Governance, Polity Press, London, 2002 Dirk Messner, World Society- Structures and Theories, in, Paul Kennedy, Dirk Messner, Franz Nuscheler, (Eds.), Pluto Press, London, 2002, pp. 22- 64. Graham Evans, Jeffrey Newnham, Penguin Dictionary of International Relations, Penguin Books, London, 1999 Steve Smith, John Baylis, the Globalization of World Politics, Oxford University Press, 2001, Second Edition, Joseph E. Stiglitz, Globalization and its Discontetnts, Allan Lane, London, 2002 Thomas L. Friedman, Lexus and Olive Tree- Understanding Globalization, Anchor Books, New York, 2000, Expanded and updated Edition Thomas L. Friedman, Longtitudes and Attitudes, Anchor Books, New York, 2003 Thomas L. Friedman, States of Discord, Foreign Policy, Issue 129, March/ April 2002, pp. 64- 70. Thomas L. Friedman, The Third Great Era of Globalization, International Herald Tribune, Friday, March 5, 2004,


×

HTML:





Ссылка: